31/12/2025
SOPARNIKarnica
prva i jedina na Svitu i okolici
Vi koji ne znate, vrime je da saznate, u mome malom mistu Tugare već dvi godine radi PRODAVAONICA SOPARNIKA, PRVA i za sada jedina NA SVITU i okolici. Kad ovo pročitaju niki judi vjerojatno će misliti da se još nisan otriznija od moga imendana sv. Stipana, ma ćedu falit, ka šta neki inače falivaju kad san ja u pitanju.
To šta san napisa velikin slovima van je živa živcata istina, pa ko u to još ne viruje neka napisano velikin slovima čita ka da su mala, dok mu to ne uđe u okruglu tintaru šta ju nosi ispod svoje kape.
Ako još eventualno ima niko koji nije čuja za SOPARNIK za te ću jude napisati da je to poljički specijalitet za jist. Judi moji soparnik se može jist kad si gladan i kad nisi gladan, kad si polugladan i kad si polusit, može ga se jist svaki dan, naćesrca, ujutro, u podne, poslin podne, uvečer, može ga se jist na pirevima, feštama, na žurnatima, na brgujama, može ga se jisit parnin i neparnin datuma, može ga se jist svetkom i petkon, može ga se jist kad te god voja, naravno ako ga imaš isprid sebe.
Puni guš je tek kad ga se jide sa sinije, tada se veta ćapa između palca, kažiprsta i srednjaka, pa se veta prisavije na pola, potom vetu triba primicat justima savijajući ruku u laktu, na način da špicevi vete prvi stignu u justa, potom se veta zagrize zubima, ali se mora paziti da zubi promašu prste koji držidu vetu, jer će van prsti tribat za vazimat nove vete.
Kad san doša isprid kuće u moje malo misto di se soparnik prodaje šesna cura PRVE i za sada JEDINE PRODAVAONICE SOPARNIKA NA SVITU po duzine veta soparnika uljudno mi je zamotala u foliju, da se maslinovo uje kojin je soparnik namazan ne iscidi i ne maća mi košulju, jaketu, gaće, sidalo u autu, di san zamotani soparnik stavija, jer soparniku i pripada prvo misto.
Kad san doša doma sa stola san maka tavaju, da je ne maćan, zamotani, oću reć omotani soparnik san stavija na stol. Nakon toga san nad lavandinon opra ruke, što mi i nije bilo baš jednostavno jer mi je liva ruka tada bila u gipsu.
Ma zamislite, uvečer san lega sa zdravon rukon, a sutradan mi je bila iščašćena. Ma to nije moguće reka mi je moj susid Cate kad san mu to ispriča. Moguće je moguće Cate moj, ako sutradan padneš ka i ja. U tome san ima dvi sriće, prvu što san rujina samo jednu ruku, a drugu šta nisan rujina desnu, nego livu ruku.
Kad san se iz kupatila vratija s opranom rukon seja san na banak, pravi pravcati drveni banak sa naslonon, banak od ruskog bora (kojeg san napravija prije 30-ak godina, a još je ka novi) odmota san foliju i u njoj ugleda iste vete soparnika koje mi je ona šesna cura prije 10-ak minuta zamotala i dala. E, dala mi je soparnik! Obzirom da je na vrjovku bila veta okrajak nisan je mora prisavijat na polovicu (jer se okrajci ne prisavijaju ka normalne vete, manji su, stavija san vetu u justa i s nestrpljenjem san čeka da osjetin okus.
Judi moji, ne sićan se kad san jija ukusniji soparnik. Bila su mi ga puna justa. Ko mi ne viruje neka kad prolazi kroz moje malo misto zaustavi auto na Krabnju, i neka kupi koju vetu soparnika, i neka prova.
Ko ne ne zna di je Krabanj to van je po sredini Tugara, prema Čažinu Docu, di su moji mišćani Čorići sagradili kuću i u njoj otvorili PRVU i za sada JEDINU PRODAVAONICU SOPARNIKA NA CILOJ BALOTI ZEMALJSKOJ.
Vaš ŠjorŠtef iz MalogaMista
