Poreski Savetnik - Порески Саветник

Poreski Savetnik - Порески Саветник Pruzam usluge poreskog savetovanja, zastupanja stranki pred Poreskom upravom, pisanje žalbi na poreska rešenja, sravnjivanje poreskih kartica i sl.

12/11/2020

USKORO ISTIČE ROK ZA PLAĆANJE POREZA NA IMOVINU, SLEDE KAMATE

Prema zakonu o porezu na imovinu, ovaj namet se plaća na svaka tri meseca
Vlasnici nekretnina imaju rok do subote 14. novembra da izmire i poslednju ratu poreza na imovinu.
Ovoga p**a, pošto su im stigla poreska rešenja, treba da nadoknade i eventualnu razliku između utvđene obaveze i dosad plaćenih akontacija.
Prema zakonu o porezu na imovinu, ovaj namet se plaća na svaka tri meseca. Rok je 45 dana od početka tromesečja, pa se desi da nekada nije 15. u tom mesecu, baš kao ove godine.
Vlasnicima kvadrata, koji ovu obavezu ne namire na vreme, preti kamata. Ona trenutno iznosi 11,5 odsto na godišnjem nivou, a čini je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvećana za deset odsto.
Uskoro ističe rok za plaćanje poreza na imovinu, slede kamate
Prema zakonu o porezu na imovinu, ovaj namet se plaća na svaka tri meseca
Vlasnici nekretnina imaju rok do subote 14. novembra da izmire i poslednju ratu poreza na imovinu.
Ovoga p**a, pošto su im stigla poreska rešenja, treba da nadoknade i eventualnu razliku između utvđene obaveze i dosad plaćenih akontacija.
Prema zakonu o porezu na imovinu, ovaj namet se plaća na svaka tri meseca. Rok je 45 dana od početka tromesečja, pa se desi da nekada nije 15. u tom mesecu, baš kao ove godine.
Vlasnicima kvadrata, koji ovu obavezu ne namire na vreme, preti kamata. Ona trenutno iznosi 11,5 odsto na godišnjem nivou, a čini je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvećana za deset odsto.

12/02/2020

PRVA RATA POREZA NA IMOVINU ZA 2020. DOSPEVA 14. FEBRUARA

Prva rata poreza na imovinu za 2020. godinu dospeva 14. februara obveznicima koji ne vode poslovne knjige – fizičkim licima,

Kod poreskih obveznika koji su u propisanim rokovima plaćali obaveze iznos za uplatu je u visini obaveze utvrđene za poslednje tromesečje 2019. godine.

Kod poreskih obveznika koji nisu u propisanim rokovima plaćali obaveze iznos za uplatu čini neplaćena glavnica po rešenjima uvećana za kamatu obračunatu u skladu sa zakonom i iznos prve rate za porez na imovinu za 2020. godinu.

Potrebno je da građani blagovremeno izmire svoje obaveze kako bi izbegli obračunavanje i plaćanje kamate, kao i pokretanje prekršajnog postupaka.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave koje poreska rešenja za tekuću godinu počnu da uručuju od maja.

Porez na imovinu se plaća u četiri rate - prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 14. novembra.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara

17/12/2019

IZMENE ZAKONA O POREZU NA IMOVINU OD 01.JANUARA 2020.g.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019), koji je u primeni od 01.01.2020. godine.ukida se obaveza obveznicima poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava da podnose poreske prijave za utvrđivanje poreza po tim osnovima, kad se nasleđe, poklon ili prenos apsolutnih prava vrše po osnovu isprave ili odluke koju je javni beležnik doneo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja

Naime, podatke u vezi prometa nepokretnosti po tim osnovama javni beležnik dostavlja republičkom organu nadležnom za poslove katastra preko e-šaltera, a taj organ ih prosleđuje Poreskoj upravi za potrebe utvrđivanja poreza.
Uređeno je da se poreska prijava ne podnosi ni kad se nasleđe i poklon (nepokretnosti i pokretnih stvari) ostvaruje u ostavinskom postupku u kome odluku donosi javni beležnik.

Iz istih razloga ukida se obaveza obveznicima poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige da podnose poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, kad po osnovu navedenih isprava nastaje ili prestaje poreska obaveza, sa primenom počev od 1. januara 2021. godine

U slučaju kad obveznik ima obavezu podnošenja poreske prijave za nasleđe nepokretnosti, koje se nalaze na teritoriji jedne ili više organizacionih jedinica Poreske uprave, predlaže se da podnosi jednu poresku prijavu (prema mestu prebivališta, boravišta, odnosno sedišta), a ne prema mestu (te, odnosno svake od tih) nepokretnosti

13/08/2019

DO 15. AVGUSTA ROK ZA TREĆU RATU POREZA NA IMOVINU

Vlasnici nepokretne imovine imaju još dva dana za plaćanje treće rate poreza – rok je 15. avgust.
Opštinske i gradske administracije već su poslale rešenja, pa svi znaju koje su im obaveze. Oni koji su uplatom prve dve rate platili više od iznosa koji je trebalo, platiće manje, a ko je u minusu, treba za tu obavezu da izdvoji više novca.

Bilo bi dobro da se porez na imovinu plati na vreme jer kašnjenje mnogo košta pošto se za svaki dan plaća zatezna kamata, koja je 13 odsto godišnje. Taj iznos viši je od prosečne kamate za dinarske kredite, koja je sada između 10,4 i 10,6 odsto, zavisno od banke. Osim što obaveza svakim danom probijanja roka raste, oni koji kasne mogu platiti i kaznu, koja je do 5.000 dinara.

14/02/2019

Prva rata poreza na imovinu dospeva 14. februara

Prva rata poreza na imovinu za 2019. godinu dospeva 14. februara obveznicima koji ne vode poslovne knjige – fizičkim licima,

Kod poreskih obveznika koji su u propisanim rokovima plaćali obaveze iznos za uplatu je u visini obaveze utvrđene za poslednje tromesečje 2018. godine.

Kod poreskih obveznika koji nisu u propisanim rokovima plaćali obaveze iznos za uplatu čini neplaćena glavnica po rešenjima uvećana za kamatu obračunatu u skladu sa zakonom i iznos prve rate za porez na imovinu za 2019. godinu.

Potrebno je da građani blagovremeno izmire svoje obaveze kako bi izbegli obračunavanje i plaćanje kamate, kao i pokretanje prekršajnog postupaka.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave koje poreska rešenja za tekuću godinu počnu da uručuju od maja.

Porez na imovinu se plaća u četiri rate - prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 14. novembra.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara

15/12/2018

NjIVE SE VIŠE NEĆE OPOREZOVATI KAO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE

Vlasnici građevinskog zemljišta na kome nema objekta od naredne godine neće plaćati porez kao da imaju plac za gradnju, što će državni namet smanjiti i za hiljadu evra po hektaru.

To je Vladin predlog za izmenu Zakona o porezu na imovinu koji bi mogao da olakša život mnogim poljoprivrednicima.

Poljoprivrednik Miroslav Stamenković iz okoline Niša prošle godine se našao u nezavidnoj situaciji kada mu je država za oranicu od šest hektara povećala porez sa 4.000 dinara na 155.000, a sličnih slučajeva je bilo širom Srbije.

Ova praksa bi trebalo da se promeni od sledeće godine zahvaljujući zakonu koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, a koji opštinama daje odrešene ruke i mogućnost da neizgrađeno građevinsko zemljište vode kao poljoprivredno, odnosno šumsko.

Praktično, zemljište na kome nije bilo gradnje, a koje se koristi isključivo za gajenje voća, povrća i ostalih biljaka ili šuma, lokalna samouprava će moći da oporezuje po minimalnim stopama. Na takvo zemljište poljoprivrednici su do prošle godine, recimo, u Futogu plaćali porez od 1.500 dinara za jedan hektar, a novim rešenjima opština im je namet povećala na 150.000 dinara.

Poreska rešenja veća za sto p**a u odnosu na prethodne godine tokom ove godine dobijalo je hiljade domaćinstava u selima i prigradskim naseljima širom Srbije. Razlog - odlukom grada ili opštine, porodične njive koje vlasnici godinama obrađuju preinačene su u građevinsko zemljište. Preciznije, tokom 2011. godine lokalne samouprave su napravile veći obuhvat građevinskog zemljišta, to su poslali u katastar, a građanima su rešenja mahom počela da stižu 2017. i 2018. godne.

Kolika je razlika u visini poreza na poljoprivredno i građevinsko zemljište najbolje pokazuje primer za sedmu zonu u Nišu, gde je porez na građevinsko zemljište 1.544 dinara po metra, a poljoprivredno 96. U slučaju Novog Bečeja odnos bi bio 690 naspram 12 dinara, a u slučaju Beograda 25.000 naspram 2.200 dinara.

Poreski stručnjak Đerđ Pap ocenjuje da porez na poljoprivredno zemljište treba da bude manji od poreza na građevinsko, gde je dozvoljena gradnja.

"U tom smislu predlog izmene postojećeg zakona jeste dobar za vlasnike poljoprivrednog zemljišta. A poljoprivredno zemljište jeste ono gde nije dozvoljena gradnja i koje vlasnici koriste u poljoprivredne svrhe. Pritom, treba znati da u određenim postupcima postoji mogućnost da poljoprivredno zemljište postane građevinsko, ali o tome odlučuje lokalna samouprava", kaže Pap.

Lokalne samouprave imaće pravo da donesu i nultu stopu oporezivanja. To je uradila opština Jagodina, kako su naveli, zbog stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede.

Podsetimo, u maju ove godine 800 paora iz okoline Novog Sada dobilo je porez sto p**a veći jer su njive postale građevinsko zemljište.

06/12/2018

OD SLEDEĆE GODINE VEĆI POREZ NA IMOVINU U NOVOM SADU

Prosečna cena kvadrata nije se menjala jedino u pojedinim prigradskim naseljima.
Novosadsko gradsko veće je prošle nedelje donelo rešenje o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra po gradskim zonama za utvrđivanje poreza za imovinu za 2019. godinu.
Korekcije nisu velike, ali će se osetiti na rešenjima za porez jer su cene kvadrata u urbanoj zoni u proseku više za oko 1.000 dinara, a u prigradskim naseljima do 500 dinara ili uopšte nisu povećane.
Tako će se od 1. januara za prvu zonu – koja je i najskuplja i obuhvata širi centar, Limane i Grbavicu – cena kvadrata stanova, kuća i poslovnih prostora povećati za oko 1.000 dinara, dok su garažna mesta poskupela za oko 600 dinara.
U drugoj zoni – koja pokriva Detelinaru, Novo naselje, Salajku, Podbaru i Telep – cene po kvadratu povećane su u skoro istim iznosima kao i u prvoj grupi.
U trećoj gradskoj zoni – gde spadaju Klisa, Sajlovo, delovi Petrovaradina, Adice, Veternik i pojedina prigradska naselja – povećanje će iznositi između 200 i 500 dinara, dok u četvrtoj i petoj zoni, koje pokrivaju preostala prigradska naselja, ni ove godine nije bilo skoro nikakve promene prosečne cene kvadrata, osim što je u petoj zoni cena kuće povećana za oko 300 dinara, sa 28.905 na 29.190 dinara.

14/11/2018

DANAS ROK ZA UPLATU POSLEDNJE RATE POREZA NA IMOVINU

Rok za uplatu poslednje, četvrte ovogodišnje rate poreza na imovinu ističe danas, 14. novembra. Iako svi obveznici, po navici, računaju da svaka rata ovog nameta dospeva 15. u mesecu, i to u februaru, maju, avgustu i novembru, ovaj put je to dan ranije. Razlog leži u zakonu, koji kaže da se porez na imovinu plaća na tri meseca, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Kada se namiri i ova poslednja rata, ukupan plaćeni iznos u ovoj godini treba da bude jednak onome razrezanom na rešenju za 2018 godinu, koje je na adrese građana stizalo tokom maja. Ipak, oni koji nisu bili ažurni, pa su sa uplatama pojedinih rata kasnili, mogu da računaju na zateznu kamatu po stopi od 11 odsto godišnje dok je za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena kazna od 5.000 dinara

13/08/2018

DO 15. AVGUSTA ROK ZA TREĆU RATU POREZA NA IMOVINU

Vlasnici nepokretne imovine imaju još dva dana za plaćanje treće rate poreza – rok je 15. avgust.
Opštinske i gradske administracije već su poslale rešenja, pa svi znaju koje su im obaveze. Oni koji su uplatom prve dve rate platili više od iznosa koji je trebalo, platiće manje, a ko je u minusu, treba za tu obavezu da izdvoji više novca.
Da li će se i naredne godine porez na imovinu plaćati akontativno ili će biti promena zavisi od najavljene izmene zakona koji reguliše tu oblast. Po onome što se zna, Ministarstvo finansija izradilo je radnu verziju izmene Zakona o porezu na imovinu. Po novoj verziji, neće više biti akontativnog plaćanja na osnovu rešenja iz prethodne godine već će obveznici sačekati da se rešenja donesu pa će tek onda plaćati tu obavezu.
Bilo bi dobro da se porez na imovinu plati na vreme jer kašnjenje mnogo košta pošto se za svaki dan plaća zatezna kamata, koja je 13 odsto godišnje. Taj iznos viši je od prosečne kamate za dinarske kredite, koja je sada između 10,4 i 10,6 odsto, zavisno od banke. Osim što obaveza svakim danom probijanja roka raste, oni koji kasne mogu platiti i kaznu, koja je do 5.000 dinara.

29/03/2018

Kako se utvrđuje porez na imovinu na njivu koja se nalazi u građevinskom području

„1. Zemljište koje se, prema podacima iz katastra nepokretnosti, nalazi u građevinskom području, a kao njegova vrsta upisana je njiva, pri čemu je planskim dokumentom to zemljište određeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata, ili su na tom zemljištu izgrađeni objekti, ili to zemljište služi za redovnu upotrebu izgrađenih objekata, sa stanovišta poreza na imovinu jeste građevinsko zemljište. To podrazumeva da se navedeno zemljište smatra građevinskim i u slučaju ako se ono, do privođenja planiranoj nameni, koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

2. Kad je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, odnosno pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta), reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu. Primera radi, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine 15 ari, a druga površine 8 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju fizičku celinu površine 23 ara koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine 15 ari, a druga površine 8 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine (tj. ne sabira se njihova površina iako su u istoj zoni), pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine 15 ari.

3. Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US i 47/2013 – dalje: Zakon) nije propisano da se kod oporezivanja prava svojine na zemljištu i prava korišćenja građevinskog zemljišta, iz predmeta oporezivanja izuzima površina zemljišta od 10 ari. To znači da je kod oporezivanja zemljišta površine preko 10 ari predmet oporezivanja ukupna površina tog zemljišta.

Address

Novi Sad
21000

Opening Hours

Monday 09:00 - 17:00
Tuesday 09:00 - 17:00
Wednesday 09:00 - 17:00
Thursday 09:00 - 17:00
Friday 09:00 - 17:00
Saturday 09:00 - 17:00

Telephone

062/320-926

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Poreski Savetnik - Порески Саветник posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Establishment

Send a message to Poreski Savetnik - Порески Саветник:

Shortcuts

Share