24/11/2020
Pečurka nije biljka, a nije ni životinja, ona pripada carstu gljiva.
Po Grčkom mitu gljive nastaju kad Zevsova munja udari u tlo i zato se verovalo da daju snagu ratnicima. Egipćani su verovali da donose besmrtnost i da običan čovek ne sme ni da ih dodirne. Kinezi vekovima koriste pečurke u lekovite svrhe i smatraju ih eliksirom života.
U slovenskoj mitologiji gljive su imale poseban mističan značaj, verovalo se da Svetovid, jedan od vrhovnih bogova, u kasno proleće jaše šumama na svom slepom konju sejući gljive.
Njihovi oblici i boje (ponekad čak i svetleće) i njihova često otrovna priroda smatrani su pouzdanim znacima da potiču iz vilinskog sveta.
Za pečurku Vilin prsten (Marasmius oreades) se verovalo da obeležava granicu omiljenih vilinskih mesta za igru. Savremena nauka je dokazala da su sami prstenovi drevni, neki od njih stari su više od šest stotina godina.
Gljiva koja se najčešće dovodi u vezu s vilinskim stvorenjima jeste crvena muhara (Amanita muscaria), koja sadrži otrovna i halucinogena svojstva.Vikinzi su je koristili da bi došli u stanje borbene mahnitosti - "berzerk", a mnoge civilizacije su je koristile u magijskim ritualima.
Mnogo pre nego što je drveće nastalo Zemlja je bila prekrivena džinovskim gljivama. Ovo je dokazano pronalaskom fosila Prototaxites, koji je visine 8 metara a širine 1 metar.
Najstarija pronađena gljiva u ćilibaru je stara oko 90 miliona godina.
Gljive recikliraju biljke posle njihove smrti i pretvaraju ih u plodnu zemlju. Da nije njih planeta Zemlja bi bila prekrivena slojem od nekoliko metara biljnih i životinjskih ostataka, tako da život na zemlji ne bi bio moguć.
Poštujmo kodeks gljivara:
Ne berite više nego što vam je potrebno, ostavite bar minimum za reprodukciju.
Ne čupajte pečurku iz zemlje, povući ćete i micelijum sa njom.
Ne uništavajte otrovne ili nepoznate gljive. Svaka od njih ima važno mesto u ukupnom lancu života.
Foto Goran Čakmazović
Izvori:
svetgljivakukavica
Olga Perić
Faeries Brian Froud and Alan Lee
