12/11/2025
Коктел мучи Немања бармене
Коктел мучи, рука му не дрхти
Коктел мучи, па пробава често
Секира се јер му фали нешто
У том уђе стари бармен Саво
Те му поче трезан беседити:
Немањићу, сиви соколићу,
Шта то фали у твојему пићу?
Јал је слабо или много грко,
Јал мирише ко да нешто цркло?
Нит је слабо, нит је много грко,
Нит мирише ко да нешто цркло,
Већ исто ко за сва пића наша —
Гост се жали да је мала чаша.
Те се спреми Немања бармене,
На пут дуги намери да крене.
Пут превали он у два-три скока,
Те пристиже сред Бубањ потока.
Намучи се он свугде да зађе,
Да за коктел веће чаше нађе.
Веће чаше тражио је дуго,
Док не зађе у последњи ћошак дуго.
Већ одавно упекла је звезда,
Кад их нађе, њега прође језа.
Вече паде, навуче се тама,
А дођоше нови гости нама.
Дођоше нам, траже нешто ново,
Виче Немша: „Сад пробајте ово!“
Гледају га као чаробњака,
Док он вади те чаше из мрака.
Звећи чаша ко сабља јунака,
У њу лије Старину Новака.