07/08/2019
UVODNIK / Milan Ćulibrk
Kraljevi podzemlja
Nebojša Stefanović je u pravu. Beogradski metro je naša realnost. Od prošlog oktobra svaki zaposleni u toj firmi košta Beograđane 214.000 dinara bruto. A besplatne karte dobili su samo simpatizeri SNS-a
Stvarno sam pomislio da nas ministar policije i predsednik beogradskih naprednjaka Nebojša Stefanović vuče za uši, ili nam se bar podsmeva, kada je nedavno izjavio da su ljudi iz vrha SNS-a „prošle godine najavili metro u Beogradu, a sada je to realnost"?! Kakva, bre, realnost? Da zamenik gradonačelnika Goran Vesić nije čoveka, zaokupljenog brigama zbog optužbi da su mu sporni i doktorat i fakultetska diploma, ubedio da su raskopane beogradske ulice u stvari buduće stanice metroa i da će, samo ako se još malo strpi, uskoro sve biti gotovo? Uostalom, ko je lud da štampa besplatne karte za metro, ako one neće moći da se koriste bar još pet šest godina? Pa, ne bi valjda neko prevario Aju Jung, Žiku Šarenicu i mnoge druge, koji verovatno u novčaniku stalno nose te besplatne karte, jer nikad ne znaju da li će metro proraditi danas, sutra ili malo sutra?
U početku sam, dakle, stvarno bio uveren da se Stefanović, po običaju, šegači sa nama. Ovoga p**a je, međutim, govorio istinu. Metro je stvarno naša realnost. Na sajtu Agencije za privredne registre nedavno je objavljen finansijski izveštaj firme Beogradski metro i voz, koja je 12. oktobra 2018. registrovana kao javno komunalno preduzeće „za izgradnju i obavljanje prevoza putnika metroom i razvojem gradske železnice u Beogradu". Nju je sa osnivačkim ulogom od 1.000 dinara - eee Vesiću, baš si se pretrgao - osnovao grad Beograd kao jedini vlasnik, a taj ulog je uplaćen pre dva i po meseca, 20. maja 2019.
Drugi dokaz da je Beogradski metro naša realnost jeste to što ta firma već 10 meseci ima i direktora na tom mestu je od oktobra 2018. Stanko Kantar. Ima i Nadzorni odbor, čiji je predsednik Časlav Mitrović. Uh, na kakvim li su oni mukama kad se metro pokvari ili, ne daj bože, zakasni par sekundi?
Treći dokaz da je metro naša realnost su poslovni prihodi od 3,21 milion dinara. Ako se pitate otkud prihodi ako su sve karte besplatno podeljene simpa- tizerima SNS-a, onda ste stvarno naivni. Odavno se karte i drugi slični pokloni dele džabe odabranima, a plaćaju ih svi građani. Taj recept se pokazao baš uspešnim. I na beogradskim i na svim drugim izborima, pa zašto bi se menjao? Ceo „poslovni prihod" Beogradskog metroa i voza, do poslednjeg dinara, svodi se, dakle, na „premije, subvencije, donacije i dotacije". Drugim rečima, to su pare Beograđana, poreskih obveznika, koje su čuvar vrabaca u zimskom periodu, gradonačelnik Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić, odlukom skupštinske većine, preusmerili iz gradske kase u podzemlje - pardon u buduću podzemnu železnicu. A dok se ona ne sagradi, bar će zaposleni u novoj firmi imati neke koristi od metroa.
Četvrti dokaz da ono što niko nije video, ipak, postoji, jesu poslovni rashodi Beogradskog metroa od 3,32 miliona dinara. Od toga je 2,14 miliona otišlo za plate četvoro zaposlenih u poslednja dva i po meseca prošle godine. U proseku je, dakle, svaki zaposleni koštao Beograđane 214.000 dinara bruto. Što će reći da je u toj firmi prosečna neto plata, za sada, veća od 131.000 dinara.
Sve u svemu, dugujem veliku zahvalnost ministru policije što je otkrio da je Beogradski metro već postao naša realnost. Iskreno, međutim, više bih voleo da nam otkrije i koliko je MUP ovih dana platio 60 novih kombi vozila „marica", 12 vatrogasnih i osam sanitetskih vozila, kao i 710 automobila marke „škoda", nabavljenih 2017. Nešto mi govori da nam te podatke nikada neće otkriti. A da je zaista tačno da ta vozila MUP nije „preplatio", ne verujem da bi imao razloga da skriva istinu od očiju javnosti. Pa, ipak, sva ta vozila su kupljena novcem građana Srbije, a ne ličnom ušteđevinom Nebojše Stefanovića, premijerke Ane Brnabić ili predsednika Aleksandra Vučića. Tim pre što njih troje zarađuju manje od četvoro zaposlenih u Beogradskom metrou i vozu I kad smo već kod tajni, Vučić je izjavio da je sa dokumenata, koje je javno čitao pred milionima gledalaca TV Pink, iako nose oznaku „državna tajna", prethodno, u skladu sa zakonom, skinuo oznaku tajnosti. „Ali, njih (opoziciju) brine šta još mogu", poručio je Vučić. I on je u pravu. I opoziciju, ali i sve građane bi trebalo da brine šta još može. Jer, može sve. Pa i da, gotovo bez ikakvog otpora nadležnih institucija, krši Ustav i zakone.
http://nin.co.rs
