Vec dugo pratim blogove koji se bave izradom igracaka, uvek se iznova i iznova diveci kako deo animiranog sveta ili necije maste moze da postane i deo jave. Pri tom, uvek dok sam gledala fotografije, cak i u odredjenim momentima u zivotu... po "glavi su mi se rojile, vitlale i zujale ideje" u zelji da izadju... Konacno u zimu 2012. godine sam se odvazila da pustim masti na volju i realizujem bar n
esto od onoga sto mi se "mota po glavi". Kao i sve u zivotu... i ovo je imalo periode kada sam non stop radila i sila nesto...isto kao sto nekada danima ne bih sela za sivacu masinu. Ipak... puno "malisana" se izleglo ispod sivace masine, neki su nastali od obicnih carapica, neki od starih lepo ocuuvanih delova odece, pa topli, meki, udobni jastucici, pernice (potpuno neobicne ;) )zatim narukvice, esarpe, kecelje... sve ono sto mi se tog momenta "vrzmalo po glavi" ili me je asociralo na novog vlasnika... naravno svi "oni" su zavrsili kod nekoga...
Od sada ce prvo da se prikazu ovde u zelji da podelim "sa svetom" deo moje maste :)...
Oduvek sam smatrala (kao sto i sama delom jesam i ja...) da covek treba zauvek da zadrzi delic deteta u sebi...da bi mogao iskrenije da se raduje, smeje i uziva u malim stvarima ... na kraju i ne samo zbog licne srece nego i zbog toga da bi bolje razumeo i decu oko sebe (mi odrasli cesto ne zelimo da pogledamo u njihov mali "ruzicasti" svet; samo zurimo i opominjemo)... Ako uspete da zadrzite radost deteta u sebi ... to je isto kao da svaki dan drzite dugu u dzepu. Od danas zvanicno pustam "dete u meni" da se igra i uziva na "sav glas" :) !!!
