06/12/2016
5. decembar Međunarodni dan volontera
Obeležava se u svetu kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program Ujedinjenih nacija za volontere. Cilj je podstaći što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Ljudi dobre volje, kako ih nazivaju, za svoj rad ne očekuju materijalnu nadoknadu, sem moralnih i društvenih satisfakcija, a pomaganje i posvećivanje vremena drugima smatraju izrazom ljudske humanosti, solidarnosti i uzajamnosti, kao i osećanjem odgovornosti za svoju zajednicu.
Mi smo baš na ovaj dan odlučili da počnemo sa predstavljanjem tima Čepom do osmeha, da vas upoznamo ko su to za nas ljudi dobre volje, NAŠI HEROJI!
Ima nas u celoj Srbiji a počinjemo sa našom volonterkom – koordinatorkom za Beograd:
DRAGANA ŽIVANOVIĆ, KOORDINATOR ZA GRAD BEOGRAD
“Nisam sigurna da li je bio kraj 2012. ili početak 2013. godine kada sam prvi put čula za humanitarno ekološku akciju "Čepom do osmeha".
Čula sam da se sakupljaju svi plastični čepovi, bez obzira na boju, veličinu ili oblik i to jeste bio super poziv da nešto sačuvam i doniram. Svidela mi se ideja, ali možda sam bila skeptična pomalo po pitanju toga, da li stvarno od čepova može da se sakupi novac za neka pomagala koja su deci potrebna ili će se o tome samo pričati dok živi ideja i zaboraviti. Poslovni partner me je uveravao da iza akcije stvarno stoje posvećeni i ljudi rešeni da istraju, te sam i ja rešila da više ni jedan čep ne bacima. I nisam, evo već nekoliko godina.
Ubrzo sam upoznala Vanju, mladu devojku koja je akciju „Čepom do osmeha“ i osmislila i kada upoznate njenu strast, ona se takvom brzinom prenosi ne samo na vas, već i kroz vas, dalje do svih koje znate.
Tako sam i ja vrlo brzo animirala svoje najbliže, prijatelje i kolege i sve čepove iz Beograda slala u Kovačicu. Od tada humanitarno ekološka akcija "Čepom do osmeha" je postala sastavni deo mog i života mojih najbližih.
Šta da vam kažem, za sve ove godine mnogi su me pitali (a i dan danas pitaju) zbog čega svoje slobodno vreme žrtvujem i vozam se po gradu preuzimajući sve one čepove koje su neki divni ljudi, veliki i mali, sakupljali.
Moj odgovor je uvek isti: Nažalost, nemaju svi priliku da dožive i prožive osmeh svakog deteta kojem smo svi mi zajedno pomogli tako što smo nešto sačuvali i prosledili. Samo to smo uradili i bilo je dovoljno!
Dragi ljudi, to nema cenu, to pokreće dobro i u onim ljudima koji to nisu ni znali da imaju u sebi, to ispunjava želje!
A što nas je više, više će želja ispunjenih biti!
Ne bacajte plastične čepove, jer u njima toliko dečije radosti ima!”
